Pravilnik kojim se definiše energetska efikasnost zgrada stupio je na snagu 30. septembra 2012. godine. Iako je u tom trenutku najavljivan kao revolucionalan poduhvat koji će potpuno urediti energetski disbalans građevinskih objekata u Srbiji, sama suština pozitivnih promena još uvek ni približno nije dostigla svoj obećani potencijal.
Pravilnikom se propisuju energetska svojstva i način izračunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i energetski zahtevi za nove i postojeće objekate. Na osnovu rezultata proračuna, kojim se u krajnjem obliku iskazuje potrebna godišnja toplotna energija za grejanje, svedena na kvadratni metar grejanog prostora, objekti se klasifikuju u 8 energetskih razreda, od „A+“ do „G“, gde je „A+“ najpovoljniji, a „G“ energetski najnepovoljniji razred.
Šta zahteva Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada?
Prva i najbitnija odrednica Pravilnika vrši podelu objekata na nove i postojeće. Novim se smatraju svi objekti za koje je građevinska dozvola izdata nakon datuma stupanja na snagu Pravilnika i za njih je propisan minimalni zahtev „C“ razreda, kojim se za zgrade sa više stanova, potrošnja energije za grejanje ograničava na najviše 60 kWh/m2 na godišnjem nivou. Postizanje „C“ razreda ne zahteva naročitu ekspertizu iz oblasti građevinske fizike. Najčešće je dovoljno „obući zgradu u deblje odelo“, tako što će umesto dotadašnjih 3 cm izolacije (koliko je bilo dovoljno do stupanja na snagu novog Pravilnika), njena debljina sada biti 10 cm, a prozori će umesto sa jednostrukim, sada biti sa dvostrukim zastakljenjem i petokomornim okvirom. Naravno, proračun ni približno nije ovako banalan, ali je najčešće tako prezentovan široj populaciji, u nedostatku programa edukativnih mera.
Prosečna godišnja specifična potrošnja energije u Srbiji za stambene objekte grejane iz sistema daljinskog grejanja iznosi 170 kWh/m2, što je skoro 3 puta više od maksimalno dozvoljenog prema novom Pravilniku. „C“ razred samim tim zvuči odlično. Međutim, Pravilnik je obavezujući samo za nove objekte, kojih u odnosu na ukupni fond ima svega par procenata. Za sve ostale, postojeće objekte, poboljšanje energetskih performansi je zahtevano samo prilikom „obimnije obnove“, koja podrazumeva izvođenje građevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji postojeće zgrade, kada je vrednost radova veća od 25% vrednosti zgrade (bez zemljišta) ili kada je više od 25% površine omotača zgrade podvrgnuto energetskoj sanaciji. U tom slučaju, zahteva se poboljšanje energetskih performansi samo za razred više, što znači da većina objekata u svom ekspoatacionom životu nikada neće dostići ni „C“ razred.
„20-20-20“
Promene koje su nastale stupanjem na snagu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada su očigledno veoma pozitivne. Srbija je sa zakašnjenjem od nekih 20-ak godina, ipak odlučila da se priključi svetskim trendovima, obavezujući se da će do 2020. godine ispuniti niz klimatskih i energetskih ciljeva, poznatijih kao „20-20-20“ ciljevi:
- Smanjenje emisije ugljendioksida za najmanje 20% u odnosu na nivo 1990. godine
- 20% potrošnje energije mora poticati iz obnovljivih izvora
- Smanjenje za 20% potrošnje primarne energije, u poređenju sa predviđenim vrednostima, mora se postići poboljšanjem energetske efikasnosti.
U postizanju ovih ciljeva, veliku ulogu će imati i sami građani, vlasnici i korisnici objekata, koji su priključeni na sisteme daljinskog grejanja. Trenutno je u većini gradova u Srbiji, naplata energije za grejanje vezana isključivo za veličinu grejane površine. Tendencija je, da se sa naplate po jedinici površine, pređe na naplatu prema utrošku energije, što bi podstaklo vlasnike objekata slabijih energetskih performansi da razmotre implementaciju mera kojima bi se poboljšala energetska svojstva objekata i na taj način ostvarila ušteda u troškovima grejanja.
Naplata po utrošku će zasigurno ubrzati proces poboljšanja energetske efikasnosti objekata, ali će sa druge strane, tranzicija na ovaj način naplate, biti prilično bolna za vlasnike i korisnike objekata koji su projektovani i izgrađeni u nekom ranijem periodu, kada nisu postojali propisi a ni svest o energetskoj problematici 21. veka.
Energetska efikasnost – Solarna dolina
Objekti u okviru faze I izgradnje naselja Solarna dolina su projektovani u „B“ energetskom razredu, čime je obezbeđena duplo manja potrošnja energije nego što se zahteva prema trenutno važećim propisima. Maksimalna potrošnja energije za grejanje je time svedena na ispod 30 kWh/m2 grejane površine. Za ispunjenje ovih zahteva, ugrađena je stolarija renomiranog proizvođača Schüco, sa šestokomornim PVC okvirima i troslojnim niskoemisionim zastakljenjem, punjenim argonom. Spoljašnji zidovi su sačinjeni od termo-bloka proizvođača Zorka (Klimabloc 25), odličnih termo-izolacionih svojstava, izolovani sa dodatnih 15 cm izolacije. Podna ploča prizemlja izolovana je sa 15 cm izolacije, preko kojih je postavljeno dodatnih 5 cm izolacije u kojoj su smeštene cevi za podno grejanje, nakon čega se izliva cementna košuljica debljine 5 cm. Ploča prvog sprata, prema negrejanom potkrovlju, izolovana je sa čak 25 cm izolacije.
Sve ovo, u kombinaciji sa obnovljivim izvorima energije u vidu solarnih kolektora i toplotnih pumpi, garantuje stanovnicima naselja Solarna dolina vrhunski komfor stanovanja uz minimalne troškove održavanja, tokom cele godine.