Značaj istraživanja na temu energetske efikasnosti je sve više prepoznat kao jedno od osnovnih pitanja kada je u pitanju budućnost svih ljudi. U pitanju je ulaganje maksimalnih napora kada je energetska efikasnost u pitanju, što podrazumeva smanjenje potrošnje energije, minimalnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte i podizanje kvaliteta života.
Photo: Unsplash
Unapređenje energetske efikasnosti je dugoročna aktivnost koja zahteva stvaranje određenih preduslova kao što su zakonska regulativa, obezbeđivanje izvora finansiranja, kao i informisanje i edukacija glavnih aktera i javnosti.
Energetska i ekološka kriza pokrenule su niz pitanja o tome kojim putem ići, kako smanjiti potrošnju energije dobijene iz fosilnih goriva, šta učiniti da zgrade budu energetski efikasnije, kako povećati proizvodnju iz obnovljivih izvora energije.
Gde se najviše troši energija?
Kada govorimo o ovim temama, logično je početi od velikih gradova zato što u njima živi više od 50% svetske populacije, te su oni istovremeno i najveći potrošači energije, ali imaju i najveći potencijal u borbi protiv klimatskih promena. Enormna potrošnja energije, vode, materijala i svih prirodnih i stvorenih resursa za posledicu ima snažan uticaj na životnu sredinu. Analizirajući potrošnju energije, došlo se do podataka da se u domaćinstvima potroši 37% toplotne energije, dok se u zgradama potroši oko 50% ukupno proizvedene energije. Od toga, 60% se utroši na grejanje, oko 30% troše električni uređaji u domaćinstvima, dok se oko 10% energije utroši na hlađenje i ostale potrebe.
Gradovi su istovremeno čvorišta ekonomske, političke i kulturne aktivnosti, centri znanja i inovacija. Svojim sredstvima i kapacitetima oni dobijaju vodeću ulogu u razvoju i implementaciji mera za povećanje energetske efikasnosti, a zalaganje za pametne gradove, što podrazumeva i nove tehnologije i infrastrukturu, ima svoje duboko utemeljenje na nauci i praksi.
Koja su rešenja na stolu kada je u pitanju energetska efikasnost?
Stanje životne sredine upućuje na neophodnost primene novog pristupa urbanističkom planiranju, koji će uzimati u obzir ekološke principe. Planiranje treba da stvori preduslove za efikasno korišćenje energije u različitim tipovima naselja i da svede na minimum potrebe transporta.
Jedno od mogućih rešenja pomenutih problema je koncept integralnog urbanističkog planiranja u kome, od samog početka planiranja i izbora lokacije učestvuju stručnjaci različitih profila, koji mogu doprineti da se ponude održiva rešenja, smanji potrošnja energije i zaštiti životna sredina.
Kako je Solarna dolina pristupila problemu?
Solarna dolina je upravo primer takvog pristupa na mikro nivou, gde smo se trudili da kroz saradnju arhitekata, stručnjaka za zaštitu životne sredine i obnovljive izvore energije kreiramo koncept naselja koje će pružiti udobnost urbanog stanovanja u prirodnom okruženju i u naselju izgrađenom po najvišim ekološkim standardima. Koristili smo materijale koji obezbeđuju visok nivo energetske efikasnosti svih objekata koji čine naselje, a takođe obezbeđena je toplotna energija iz obnovljivih izvora korišćenjem toplotnih pumpi i mogućnošću ugradnje solarnih panela kako bi se maksimalno iskoristila energija sunca i stabmenim jedinicama obezbedila gotovo nulta energetska potrošnja.
Izgradnjom prve faze naselja Solarna dolina značajno smo nadmašili propisane minimalne standarde u gradnji i na taj način istakli svoju posvećenost u promociji i realizaciji principa energetske efikasnosti, a sve u cilju očuvanja životne sredine, ali ništa manje bitno i postizanja komfora za kupce nekretnina u naselju koje gradimo.